О творачком делу говори онај путем ког дело исходи у видљивост. Он учествује и сведочи, у једном обухвату са творачким силама у пројављивању дела; у том обухвату и из њега происходи и реч истине. Такав саучесник и сабрани је гласник целокупа творења: нужности духа као трајножарења испоручене истине која се путем творачког начела и начина и њим обликованог рукодељства изображава у дело. Такво је дело даље извориште, појило, речобразна суштина.

Творење показује своју реч као происхођење истине дела; отуда, реч творења је изразом слободна, језгровита, умна, јасна, свевидећа и неомеђена. Она је одређена суштином, местом и начином зачетка дела, оглашава његово порекло. Из саме ствари говори, животворна и родоначелна. Она обликује самостојни израз ван ограничења и једнозначности – претежна је и обухватнија. Она је изобраз истог поступања којим се дело твори. Једно са делом, и сама јесте дело.

Говор о уметности разведен од дела и његовог порекла, јесте лажан, лукав. Ако мисао о делу није у складопоравнању са делом, неважна је и неважећа. Ако истиче из творења, промишљање уметности прати дело и њим се управља.

Изображења сабирају и здружују оне који у творењу учествују и из њега промишљају. Изображења окупљају образе – исходе уметничког начина мишљења и чињења. Изображења проговарају из свеукупног зашто усправно временосног и говоре о потпуном обухвату дела.

Координатор секције је Срђан Шаровић. Секцију можете контактирати на: izobrazenja@gmail.com

Сајт секције:
изображења.срб