Odlazak profesora Mirka Zurovca predstavlja tihi, ali duboki rez u duhovnom prostoru naše filozofske, estetičke i umetničke misli. Njegovo ime ostaće upisano među one retke mislioce koji su u estetici videli ne samo filozofsku disciplinu, već ontološku sudbinu ljudskog duha.
Istaknuti srpski estetičar, filozof i prevodilac, Mirko Zurovac, podario nam je delo koje zauzima izuzetno mesto u savremenoj srpskoj estetici. Autor je više od trista naučnih i stručnih radova, objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Takođe, valja napomenuti da je Zurovac pripadao onom redu mislilaca koji su istinski verovali u dijalog između filozofije i umetnosti. U njegovim predavanjima i tekstovima o estetici prepoznaje se duboka upućenost u istoriju ideja, ali i bliskost sa umetničkim iskustvom, koje je posmatrao kao ontološki događaj, a ne kao estetski dodatak stvarnosti. Njegov pristup bio je daleko od akademske formalnosti − u njemu je trajno živeo duh istraživanja, misaone discipline i prodorne intuicije, ali pre svega izuzetna posvećenost i potpuna predanost svom pozivu, estetici.
Mirko Zurovac rođen je u selu kraj Nevesinja, gde je završio osnovnu školu; učiteljsku školu pohađao je u Mostaru, a filozofiju i francuski jezik diplomirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1976. godine, odbranivši disertaciju o estetičkim shvatanjima Ž.-P. Sartra. Od 1972. radio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je predavao estetiku i ontologiju, obavljajući duži niz godina dužnost šefa Katedre za etiku i estetiku.
Profesor Zurovac zauzima izuzetno mesto među predstavnicima srpske estetičke misli. Izdvaja se, prevashodno, po usredsređenosti na temeljno promišljanje i teorijsko zasnivanje estetike koje je bez premca u našoj filozofiji i kulturi − po odlučnosti da preuzme najvažniji i najteži zadatak: da izloži celovit sistem estetike. Zurovac nije bežao od ideje sistema i od shvatanja da je lepo srž estetičkih istraživanja, ali je istovremeno razumevao potrebu i mogućnost da se u ta shvatanja uključe i savremena poimanja estetike.
Njegov autorski opus obuhvata niz originalnih filozofskih studija koje su, na svoj način, činile delove jednog većeg, ambiciozno zamišljenog projekta „velike estetike“, o kojem je, između ostalog, govorio na jednom od svojih izlaganja u Kolarčevoj zadužbini. Taj projekat, planiran da se zaokruži i publikuje u desetak problemski povezanih knjiga, Zurovac je gradio sistematski, metodički i sa vizijom da estetici povrati njen izvorni filozofski značaj. U širem okviru projekta nastala su dela: Umetnost i egzistencija (1978), Umetnost kao istina i laž bića (1986), Detinjstvo i zrelost umetnosti (1994), a prevashodno su, kao uži deo projekta, objavljena njegova najznačajnija, kapitalna dela: Tri lica lepote (2005), Metodičko zasnivanje estetike (2008), Teškoće u zasnivanju estetike (2012), Ideja estetike (2016), Metodsko načelo estetike (2018) i dvotomna Ontologija umetnosti (2023).
Podsetimo, Zurovac je zastupao shvatanje da umetnost, iako neodvojiva od metafizičkog horizonta mišljenja, zahteva da joj se pristupi njenim sopstvenim putem − putem koji ljubitelj mudrosti što se bavi estetičkim problemima tek treba da pronađe. U knjizi Ideja estetike ponudio je jedno od najpromišljenijih određenja savremene estetike, polazeći od stava da je pojam lepote osnovni i obavezujući estetički pojam, koji valja istražiti u svim njegovim oblicima: suštinskom, prirodnom i umetničkom.
Mirko Zurovac bio je izuzetan predavač i besednik, tihog ali upečatljivog izraza, sposoban da filozofsku misao prenese s retkom jasnoćom i stilskom negovanošću. Njegovi studenti i saradnici pamte ga po intelektualnoj strogosti, ali i širini duha kojom je pristupao umetnosti i filozofiji. Mnogima je bio mentor, ne samo u akademskom smislu reči, već i u onom dubljem, ljudskom i misaonom: umeo je da u svakom sagovorniku prepozna autentični eros, te da ga, strpljivo i nenametljivo, vodi ka utemeljenom filozofskom mišljenju.
Među mnogobrojnim Zurovčevim prevodima ističe se, pre svega, prevod Sartrovog dela Biće i ništavilo.
Profesor Mirko Zurovac bio je dugogodišnji predsednik Estetičkog društva Srbije, potom i počasni član Društva, zatim član Odbora za filozofiju i društvenu teoriju SANU, kao i član Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture u Moskvi. Dobitnik je uglednih priznanja − nagrade „Sreten Marić“ (2017) za knjigu Ideja estetike i nagrade „Nikola Milošević“ (2024) za Ontologiju umetnosti I–II.
Njegov obimni opus ostaje kao jedno od retkih svedočanstava o mogućnosti savremene sistematske estetike. Iako je projekat „velike estetike“ ostao nedovršen, Zurovčevo delo dokumentuje izuzetan filozofski napor da se umetnost misli u njenoj punini − kao istina, iskustvo i sudbina bića. Za svoje studente i naslednike ostavio je ne samo bogato delo, nego i primer kako se filozofija može živeti − tiho, dosledno i s potpunim poverenjem u snagu mišljenja i odvažnog držanja.
U Beogradu, 15. 10. 2025.g.
Divna Vuksanović
