Tema ovogodišnje redovne konferencije Estetičkog društva Srbije je ‘Angažovana estetika’. Konferencija će se održati 13, 14. i 15. maja 2021. godine u Beogradu. Sve zainteresovane učesnike pozivamo da predlog svog izlaganja i rezime sa ključnim rečima (na srpskom i engleskom jeziku) dostave do 05. aprila na adresu elektronske pošte Estetičkog društva: estetickodrustvosrbije@gmail.com.
Ukoliko to epidemiološka situacija dozvoli, konferencija će se održati u prostorijama Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu (Rige od Fere br. 4). Kao i prethodnih godina, naučni deo konferencije će se odvijati tokom prva dva dana, dok će za treći dan biti predviđen prateći umetnički program.
Konferencija „Angažovana estetika” posvećena je razmatranju mogućnosti da estetika, filozofija umetnosti i drugi teorijski pristupi oblasti umetnosti i kulture ostvare veći uticaj na savremeno društvo, te okvire unutar kojih se odvija kako umetničko i kulturno, tako i teorijsko delovanje. Kao teorijska disciplina, estetika je tradicionalno kontemplativnog i uzdržanog stava, na distanci spram predmeta svog promišljanja i u raskoraku sa njim. Sa druge strane, savremena misao poznaje mnoge pokušaje ukidanja razlike između teorijskog i praktičnog, a u korist ideje o imanentno delatnom karakteru teorije. Savremenost poznaje i umetničke pravce koji su ukidali distancu sa teorijom, pokazujući je u njenim kreativnim i angažovanim potencijalima. Prevedena u umetnost, teorija menja svoj karakter, te probija nove puteve oblikovanja društva i kulture u celini. Otuda je pitanje o angažovanoj estetici pitanje koje treba da otvori značenja oba pojma sadržana u sintagmi – da ispita kako smisao angažovanosti, tako i smisao estetike.
Tema angažovane estetike izvesno priziva srodnu temu angažovane umetnosti. Ipak, iako srodne, ove dve teme nisu iste, te bi utoliko za okvire ove konferencije interesantno bilo ispitati na koji način umetnost može biti angažovana i da li ona to danas uopšte treba da bude, a potom uporediti angažman estetike i angažman umetnosti, kao i mapirati mogućnosti njihovih odnosa. U isti krug pitanja spadaju i ona o načelnom smislu pojma angažmana, te o mogućim variranjima i proširenjima tog smisla u primeni na područja umetnosti i estetike. Mogu li estetika i umetnost danas ponuditi drugačiji pogled na angažman i angažovanost, takav koji bi izbegao vladajuće političke narative i obezbedio istinski prostor kritike? Može li angažman estetičkog profila postati novi oblik političkog delovanja? Da li je estetska dimenzija zapravo ključna dimenzija organizacije i artikulacije smisla danas, pa time i ključno područje borbe? To su samo neka od pitanja koja se nameću za istraživanja.
Budući da je savremeno doba u potpunosti određeno savremenim medijima i informacionim tehnologijama, pitanje angažovane estetike posebno se može fokusirati u okvirima filozofije medija. Estetsko kreiranje načina upotrebe ovih medija i tehnologija dopušta da se pitanje angažmana u ovom okviru ne postavlja samo kao pitanje mogućih novih strategija delovanja i kritike u virtuelnom prostoru, uz potencijal globalne komunikacije i uticaja. Pre, ovde je interesantno sagledati da li je angažman estetike u ovoj sferi uopšte moguće ostvariti, ako je dominacija medijskog polja već pokorila i zloupotrebila estetsku dimenziju.
Angažovanost estetike, svakako, priziva i užu temu odnosa estetike i politike. U tom pogledu, tema konferencije otvorena je i za problematizaciju konkretnih umetničkih ili estetički orijentisanih praksi usmerenih ka političkim ciljevima. Tema koja je obeležila dvadeseti vek danas zahteva radikalno preispitivanje i novo tumačenje, koje bi uvažilo izmenjene okvire političkog u savremenosti.
Napokon, tema konferencije podrazumeva i istraživanja povesnih oblika razumevanja angažmana estetike u filozofskim koncepcijama tradicije, kao i u okviru drugih oblika teorije i prakse umetnosti. U tom pogledu naročito ciljamo na ispitivanje smisla estetike kao teorijske delatnosti, kao i detekciju onih teorijskih pozicija koje su, direktno ili potmulo, isticale provokativni i kritički karakter umetnosti.
